Edukacija sa kupcima i potrošaččima

„Valjevska pivara“ je juče organizovala prezentaciju senzornih karakteristika piva za predstavnike poslovnih partnera, ugostitelja i potrošača, sa ciljem očuvanja kvaliteta „Valjevskog piva“ na putu do krajnjeg potrošača. Predavač je bio dr Boris Gadžov, molekularni mikrobiolog iz engleske kompanije „FlavorActiv“, koja je svetski lider u senzorici i koja radi edukaciju za 80 odsto svetskog tržišta pića. Prezentaciju je pratilo i učestvovalo u razgovoru 25 učesnika iz Bajine Bašte, Kosjerića, Nove Varoši, Beograda, Novog Sada, Lapova, Lazarevca, Uba, Ljubovije, Krupnja, Osečine i Valjeva. Dr Gadžov je govorio o faktorima koji prilikom skladištenja i izlaganja u prodajnim i ugostiteljskim objektima mogu uticati na promenu piva i skratiti mu rok upotrebe. Neadekvatni uslovi čuvanja, temperaturne oscilacije, izlaganje svetlosti, dužina transporta itd. neki su od uzroka koji mogu dovesti do promena ukusa i mirisa piva.

-Cilj je da se edukacijom prepoznaju pozitivne karakteristike piva, ali i negativne, do kojih može doći iz više razloga. Danas je tema oksidacija, odnosno neadekvatno držanje i čuvanje piva na tržištu, kada je izašlo iz fabrike, ali to mogu biti i mikrobiološki uzroci, neželjeni zagađivači za vreme i posle proizvodnje itd. To znači da je senzorika, pored analitike, još jedna metoda koja se koristi kod velikih proizvođača da budu sigurni da je pivo koje izađe na tržište vrhunskog kvaliteta, odnosno da stigne nepromenjeno do potrošača. Zato je vrlo važna edukacija za koju se u toku ove godine opredelila „Valjevska pivara“, kako bismo bili sigurni da je svaka šarža istog kvaliteta i upotrebljiva u predviđenom roku. Bitne su te preventivne aktivnosti kako bi se proizvod zaštitio.

Gadžov je istakao da se „Valjevsko pivo“, kao i  druga piva u Srbiji, može nositi sa vrhunskim svetskim brendovima. Posebno je to karakteristično kod lokalnih piva, poput „Valjevskog“ koja imaju taj prepoznatljiv ukus na koji su potrošači navikli.

-To je ono što daje identitet brendu, što vaši potrošači vole i ponose  se njime. Pored tipičnih karakteristika, od gorčine preko hmeljnih karakteristika do blagih voćnih komponenata-estara, „Valjevsko pivo“ ima i jedan lep ukus svežeg testa ili sveže pečenog hleba. Do toga dovodi tradicionalni način proizvodnje, koji je „Valjevska pivara“ sačuvala. To je ono što je prepoznatljivo u profilu vašeg piva, nijansa koja ga razlikuje od drugih piva na tržištu Srbije, pa i regiona. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju i sledeće godine dostići srednji nivo edukacije, karakterističan za veće proizvodne kapacitete kojima pripada Valjevska pivara, naročito sa povećanjem proizvodnje poslednjih godina.

Učesnici su bili izuzetno zadovoljni praktičnim predavanjem dr Gadžova. Vukajlovići, poznati ugostitelji sa Tare rekli su da su njihovi gosti zadovoljni kvalitetom „Valjevskog piva“, Sreta Perić iz iz Ljubovije korektnošću naše pivare tokom dugogodišnje saradnje, predsednik Organizacije sportskih ribolovaca iz Lapova Božidar Kandić prezadovoljan je saradnjom u organizaciji manifestacije „Lapovački kotlić“. Poznati valjevski ugostitelj Vladimir Ranković naglasio je značaj ovakve edukacije i predložio da se organizuju TV emisije kako bi informacije koje su juče čuli došle do što više potrošača. Zoran Car, distributer „Valjevskog piva“ u Novom Sadu i uvoznik brojnih stranih piva, kaže da se točeno Valjevsko pivo odlično rangira u poznatim novosadskim pivnicama i pabovima.

Sastanak sa kupcima i potrošačima predstavlja završetak ovogodišnjeg ciklusa edukacije iz senzorike u „Valjevskoj pivari“. Sa zaposlenima je na četiri radionice obrađen opšti značaj senzorike, mikrobiološki problemi i zagađivači, potencijalni problem tokom proizvodnje i skladištenja, kao i faktori oksidacije koji utiču na rok trajnosti piva kod kupaca. Ciljevi obuke su održanje konzistentnosti Valjevskog piva, uočavanje i zadržavanje pozitivnih komponenti i sprečavanje da loše pivo dođe do tržišta. Osim toga, jedna u nizu aktivnosti koju menadžment „Valjevske pivare“ sprovodi kako bi održao i unapredio kvalitet svojih proizvoda jeste i saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu – Katedrom za konzervisanje i vrenje Instituta za prehrambenu tehnologiju i mikrobiologiju.

Facebook
Twitter
LinkedIn