Ocenjivanje piva

Pena znak kvaliteta

Mora biti gusta, čvrsta i ostati nepromenjena bar tri minuta.

Za pivo neki kažu da je tečna hrana, verovatno zato što je po energetskoj vrednosti slično punomasnom mleku. Malo se zna, međutim, šta čini kvalitet ovog napitka i kako se može prepoznati, s obzirom na to da do pre desetak godina nije postojao ni pravilnik o vrednovanju

Radi se o biološkom proizvodu s malo alkohola, dobijenom od slada, hmelja, pivskog kvasca i vode. Slad potiče od žitarica, najčešće ječma, koji pivo obogaćuje ekstraktima, a od njihove količine zavise ukus i kvalitet.
Hemijski, slad predstavlja mešavinu glicerina, ugljenih hidrata i drugih jedinjenja, pri čemu je važna vrsta i način na koji se proizvodi. Hmelj konzerviše pivo, daje lep miris ukus i karakterističnu gorčinu, dok ga kvasac fermentacijom obogaćuje biološki vrednim sastojcima, vitaminima i ugljen-dioksidom

Od svih alkoholnih pića, najteže je oceniti kvalitet piva, jer sadrži veću količinu ugljen-dioksida, koji brzo zamara čula, a slabije izražene mirise i ukuse može čak da prikrije. Pored toga, u većini slučajeva služi se veoma rashlađeno, što otežava procenu, jer na niskoj temperaturi čula mirisa i ukusa gube osetljivost. Zbog toga profesionalni degustatori ocenjuju samo piva koja su prethodnih 24 časa stajala na optimalnoj temperaturi od 12 do 15 stepeni.

Miris piva mora biti čist i svojstven za dati tip, bez stranih primesa. Proverava se u više navrata, jer se neke mirisne komponente ne razvijaju odmah.

Pri ocenjivanju ukusa, u obzir se uzimaju čistoća, punoća koja potiče od ekstrakta i kvalitet gorčine. Posle većeg gutljaja piva, koji treba da ovlaži celu usnu duplju, naročito je važan utisak stvoren na kraju nepca, u zoni krajnika. Ako se radi o lošem pivu, ukus je gorak, neprijatan i dugo traje. Poželjno je da aroma bude prijatna, poreklom od hmelja, bez stranih primesa. Istraživanjem u okviru osnovnog ukusa mogu se otkriti finese bukea kao kod vina, da li poseduje cvetnu, citrusnu ili drugu aromu.

Posebno je neprijatno ako ukus podseća na maslac, a potiče od jedne kiseline koja se javlja u mladom, nedovoljno odležalom pivu. Tamne vrste treba da slade i imaju puniji ukus, a svetle moraju biti suve, naročito plzenskog tipa.

Da bi se izbegle greške, kvalit se ocenjuje odmah po otvaranju boce. Stajanjem pivo brzo gubi ugljen-dioksid, odnosno reskost, koja utiče na opšti utisak, a sličan učinak ima i temperatura iznad optimalne. Tradicionalno se služi u velikim kriglama od debelog stakla, s ručkom, zbog čega se sporije zagreva, a veća zapremina posude sprečava gubitak ugljen-dioksida, koji bi nastao češčćim dolivanjem čaša.

Na osnovu izgleda pene može se steći prvi utisak o kvalitetu. Da bi došla do izražaja, otvorenu bocu treba prisloniti uz zid čaše, tako da napitak lagano ističe dok se ne ispune dve trećine zapremine, a zatim ispraviti grlić i dopuniti uz što obinije penušanje. Pena dobrih vrsta je gusta, čvrsta i nepromenjena ostaje na površini bar tri minuta. To je, ujedno, znak da pivo sadrži dosta ekstrakta, koji ukusu daju punoću.

ocenjivanje

Važna je umerenost

Pivo je dobro za srce, kosti, bubrege i kožu

Istraživanja su pokazala da je umereno konzumiranje piva dobro za srce, bubrege i zdravlje kostiju, a i prirodni je lek za vašu kožu.

Najnovija istraživanja su pokazala da je konzumiranje piva  ili nekog drugog alkohola dobro za zdravlje. Ali, ključna reč je umerenost. Dokazano je da ljudi koji umereno konzumiraju alkohol duže žive od onih koji ga uopšte ili prekomerno konzumiraju.

Dobro je za srce

Pivo, naročito tamno, je izvor rastvorljivih vlakana zbog ječma od kojeg se proizvodi. Vlakna pomažu da se snizi nivo „lošeg“ holesterola u krvi, a podižu nivo „dobrog“ holesterola, što će smanjiti rizik od srčanih bolesti. Dodatne prednosti su hmelj i slad u pivu koji su dobri antioksidansi. Ali, morate da imate na umu da su te zdravstvene koristi uglavnom vidljive kod muškaraca i žena srednjeg doba. Dakle, ispijanjem piva u svojim 30-im godinama nećete sprečiti srčani udar kada uđete u 50-e.

Izbegnite „pivski stomak“

Previše piva može da dovedu do pojave pivskog stomaka, ali jedno pivo dnevno može da doprinese da izbegnete sklonost ka gojenju. Razlog tome su gorke materije koje sadrži hmelj.

Čaša piva je dobra za bubrege

Jedinjenja u hmelju usporavaju oslobađanje kalcijuma u kostima, što doprinosi smanjenoj opasnosti od pojave bubrežnih kamenaca kod muškaraca. Popijte čašu dnevno kako biste izbegli bolne bubrežne kamence.

Za bolju kožu

Pivo je prirodni lek za vašu kožu. Dodajte dve šoljice piva u toplu kupku i pomoći će kod psorijaze i drugih kožnih bolesti zahvaljujući hmelju.

Dobro je za zdravlje kostiju

Jedno hladno pivo dnevno koristiće vašim kostima. Tajna je u silicijumu, koji podstiče proizvodnju kolagena, a to je protein koji povećava gustinu kostiju i održava zglobove fleksibilnijima. Pivo od ječma je najbolje za sprečavanje osteoporoze.

353614608

Pivo pila i srpska vlastela

Čudesni napitak od hmelja kod nas postao popularan u vreme despota Stefana.

Spravljali ga od slada iz žita. Prva fabrika otvorena 1722. godine u Pančevu

SRBI nisu pivopije. Mada mnogima to tako ne deluje, u odnosu na potrošnju ovog pića u svetu, naša zemlja daleko zaostaje za vodećima! Po glavi stanovnika godišnje popijemo 65 litara piva, što je za trećinu manje od Hrvata i gotovo upola „slabije“ od Austrijanaca. U istom periodu proizvedemo oko pet miliona hektolitara, a, na primer, Nemci skoro 20 puta više. Međutim, tradicija pravljenja i ispijanja ovog napitka kod nas nije mala.

Prema rečima Saše Despotovića, inženjera prehrambene tehnologije, asistenta na Tehnologiji piva Poljoprivrednog Fakulteta Zemun, Srbi su za ovo piće znali još u ranom srednjem veku. Spravljali su ga i pili na dvoru, manastirima i privatnim posedima. O tome svedoče i Svetosavska hrisovulja, Dečanska povelja i jedno sačuvano pismo kralja Vladislava.

Prvo srpsko pivo pravilo se od slada iz žita, uz postupak ohmeljivanja. Zavisni seljaci na posedima Banjskog, Bistričkog, Gračaničkog i Dečanskog vlastelinstva, bili su dužni, obično pred neki praznik, da daju manastiru slad i hmelj.

Pivo se pilo i u Pirotskom kraju, ali se spremalo sa ovsenom žitaricom, i bilo je poznato pod nazivom „Alovina“. Slična je ruskom kvasu. Ozbiljnija upotreba piva počinje u 16. veku, za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića i rasta privrednog života u Beogradu.

DOMAĆI RECEPT

PIVO se može proizvesti u sopstvenom domu.
– Za 20 litara piva potrebno je 23 litra vode, četiri kilograma ječmenog slada, 250 grama pšeničnog slada, 0,25 kilograma aromatičnog slada, 30 grama peleta hmelja i jedna kesica kvasca – diktira recept Despotović.

– U vreme Despota Stefana, sve se više pilo pivo kao novo piće – kaže Saša Despotović. – Nakon austro-turskog rata početkom 18. veka i austrijske okupacije Beograda dolazi do naseljavanja Nemaca koji sa sobom donose znanje i tehnologiju prozvodnje piva. Upravo u tom periodu na Dorćolu se otvaraju dve male pivare radionice.

Kako naš sagovornik kaže, kada su se Turci ponovo vratili u Beograd, pivari se sele na levu obalu Dunava i Save, u Zemun i Pančevo i tako nastaje najstarija pivara na Balkanu – Pančevačka pivara, koja je počela sa radom 1722. godine. Vlasnik je bio Abraham Kepiš.

Kako istraživanja pokazuju, u 18. veku se u Beogradu trošilo mnogo alkohola. Srpski guverner, general Maruli, u jednom izveštaju iz 1731. godine se žali kako: „Svaki nevaljalac,

koji ovamo dobegne i uzme jednu sobu pod kiriju, kupi bure ili dva piva ili ih uzme na veresiju“. Za vreme nemačke vladavine Beogradom, trošilo se naročito mnogo piva.

KAPACITET MEREN KOFAMA

PANČEVAČKU pivaru Abraham Kepiš je osnovao 1722. godine po ugovoru koji je zaključio sa Zemaljskom administracijom Austrije – kaže Despotović. – Proizvodilo se na zanatski način, a kapacitet je bio 10.950 kofa, ili 6.100 hektolitara. Pivara je od 1847. godine u vlasništvu porodice Vajfert, koja je dala značajan doprinos razvoju pivarstva u Pančevu i Beogradu. Pred Prvi svetski rat pivara je dostigla kapacitet 31.000 hektolitara piva, a u periodu 1921-1927. godine, nakon rekonstrukcije, kapacitet se povećava na 50.000 hektolitara.

– Nakon Pančevačke pivare, 1730. godine otvara se Vršačka pivara koju su osnovali nemački doseljenici kao komorsku pivaru koja je bila pod kontrolom države – kaže Despotović.

– Ubrzo nakon toga otvaraju se pivare u Zrenjaninu 1745. godine, Apatinu 1756. godine, Bečeju 1806. godine, Jagodini 1852. godine, Valjevu 1860. godine, Nišu 1884. godine, Čelarevu 1892. godine…

U 19. veku knez Miloš Obrenović ispoljio je veliko interesovanje za pivarstvo.

– Na njegovu molbu mlinarski stručnjak iz Sremske Mitrovice, Vajhapl, 1839. godine otvara prvu malu radionicu za varenje piva u Beogradu, na prostoru između današnjih ulica Skadarske i Cetinjske – priča Despotović.

– Tako i počinje novija istorija beogradskog pivarstva. Odmah zatim izgrađena je i Velika pivara kneginje Ljubice, na uglu Balkanske i Gepratove ulice, koja je kasnije odigrala značajnu ulogu u kulturnim i političkim zbivanjima.

U Velikoj pivari održavale su se i prve pozorišne predstave u Beogradu. Kasnije je stvoreno i prvo Srpsko pivarsko akcionarsko društvo.

Početak 20. veka obeležile su mnoge tehničke novine, koje su uvedene kako u beogradske, tako i u ostale pivare na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Sve novine prvi je uvodio Đorđe Vajfert, vlasnik pančevačke pivare, koji je izgradio novu veliku pivaru i u Beogradu, ispod Topčidera, na mestu današnje velike fabrike BIP.

120103112

Znamo da će muškarci biti šokirani, ali za pivo treba zahvaliti ženama

Naučnici su utvrdili da su ga izmislile žene, a sve se to desilo jako davno u Mesopotamiji. Točio se “tečni hleb” pa je priča o pivu stara jednako koliko i priča o hlebu. No, na pitanje što je bilo prvo – pivo ili hleb – još uvek nisu odgovorili ni istoričari hrane. Neki su i prilično radikalni pa kažu da je čovek zbog piva počeo uzgajati žitarice, što ne zvuči nemoguće.

Većina izvora upućuje na to da su ga prvi proizvodili Sumeri – pronalazači pisma, točka i niza poljoprivrednih alatki.

U Mesopotamiji su slavili i poštovali Ninkasu, staru sumersku boginju piva. U Egiptu je pivo proglašeno božanskim pićem, a vezano je uz boginje Hathor i Tenenit. Faraoni su ga nosili na put u zagrobni život, ali su njime i krepili radnike koji su gradili piramide. Napitak se spominje i u  Epu o Gilgamešu,  a uvršten je i u prvi pisani zakonik na svetu – Hamurabijev zakonik. Vavilonski kralj je o pivu napisao:

Pivo ne sme sadržavati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

U zakoniku još stoji:

“Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u gostionicu piti, ima biti spaljena.”

Tračani, koji su naselili deo teritorije današnje Bugarske, smatraju se prvim ”evropskim” proizvođačima piva. Prema istoričaru Helaniku, još u 5. v. p.n.e., Tračani su konzumirali pivo od raži, a tračanski je bog Dionis poštovan kao ”Bog piva”.

Finci veruju da su pravo pivo izmislile tri žene: Osmotor, Kapo i Kalevatar. Pripremajući svadbu, dodale su pivu slinu medvjeda i divlji med te je nastao pravi “ale”.

Kaluđeri su bili prvi koji su pivu pridodali hmelj – iz “medicinskih” razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom”, što ga je trebalo uključiti u manastirsku prehranu, a smelo se piti i u dane posta.

Najpoznatiji zakon o čistoći piva je Deutsche Reinheitsgebot, iz 1516. godine (prvobitno izdan u Bavarskoj, a potom proširen i ostatkom nemačkih zemalja).  Prema tom zakon, koji je uklopljen i u današnje nemačke zakone, pivo se sme proizvoditi samo od ječma, hmelja i vode. Oznaka Gebraut nach dem Deutschen Reinheitsgebot / Proizvedeno prema nemačkom zakonu o čistoći piva istaknuta je na tako proizvedenom pivu.

Istoričarka Jane Payton provela je opsežno istraživanje koje je pokazalo da su muškarci pivarama i pivnicama počeli dominirati tek pre 200-tinak godina, čime se još jednom potvrdilo da su ga izmislile žene. Međutim, krajem 18. veka, pojavom industrijske revolucije, nov način proizvodnje piva umanjuje ulogu žena, a muškarci preuzimaju primat.

Kada je 1774. James Watt patentirao parnu mašinu sve su vodeće pivare u Londonu ubrzo oberučke prihvatile novo mehaničko doba.  Ubrzo su se počele uvoditi i druge naučne novotarije (termometri, hidrometri, regulatori temperature, mehaničke mešalice i slično) pa je i industrijska revolucija pivarstvo iz pretežito kućnog obrta pretvarala u veliku industriju. U tom se kontekstu istorija piva deli na onu pre i nakon industrijalizacije.

257775832

Pivo pruža jednaku zaštitu za srce kao i vino

Glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i nijedna pojedinačna vrsta pića ne može ga pripisati sebi.

Tokom mnogih ispitivanja bilo je pokušaja da se uporede efekti piva,vina i alkoholnih pića da bi se utvrdilo da li oni jednako deluju na smanjenje rizika od kardiovaskularnih  oboljenja,međutim dobijeni rezultati jasno pokazuju da glavno zaštitno dejstvo ima samo alkohol.Zaštitni efekti umerenog konzumiranja alkohola se vide u raznim zemljama sa različitim kulturama i navikamau konzumiranju pića i ovo, u kombinaciji sa pomenutim utvrđenim mehanizmima,potvrđuju da glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i da nijedno pojedinačno piće ne može da ima monopol na to kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.
Istraživanja na populaciji obično pokazuju  da piće koje se najviše konzumira u toj populaciji donosi najveću korist. Na primer u Nemačkoj i Republici Češkoj ,gde je pivo omiljeno piće istraživanje je potvrdilo korisne efekte piva.

223122015

Postoji preko 1000 vrsta piva

U svetu postoji više od hiljadu vrsta piva, koje se dele po boji, vrsti kvasca, ili procentu alkohola. Pivo može biti tamno ili svetlo, letnje ili zimsko, „ejl” ili „lager”, bezalkoholno ili alkoholno, a to su samo neke od grubljih klasifikacija popularnog napitka.

Zadatak pravljenja podele piva namučio je čak i stručnjake, koji su utvrdili nekoliko osnovnih kriterijuma podele. Po boji, pivo može biti svetlo, crveno, tamno ili crno. Boje raznih vrsta piva variraju od svetlozlatne, preko crvenkaste i braon, pa do crnih nijansi. Tamnu boju daje prženi slad ili karamel. Najpoznatija tamna piva sa jakom penom jesu „Porter” i „Stout”, a najpoznatije među njima je „Guinness“. Crna piva imaju sladunjav ukus i dobro idu uz deserte. U malim količinama preporučuju se pred spavanje.

Postoji i podela piva na „lager” i „ejl”. Prva vrsta dobija se hladnim vrenjem pri malim temperaturama. Izuzetno je punog i gorkog ukusa, sa velikom primesom hmelja i stabilnom penom. Tipovi „lager” piva su: plzenski, bečki i minhenski, koji se razlikuju prema tvrdoći vode i boji slada. „Ejl” pivo proizvodi se sa čistom kulturom pivskog kvasca, toplim vrenjem. Pije se toplo, a pri točenju ili ne stvara penu, ili stvara bogatu i gustu penu. Pomalo podseća na vino jer je slabijeg ukusa od „lagera”.

Ostali različiti tipovi piva su: „Mild“, „Bitter“, „Pale“, „Brown“, „Old“, „Barley wine“, „Scottish“, „Irish“, „Root“… Postoje i piva sa vinskim ili voćnim mirisom, a to su: „Lambic“.

slide-3-1748x874

Samo za iskusne pivopije – OKTOBERFEST

Krajem septembra u Minhenu, na Terezinom polju koje se prostire na 42 hektara tradicionalno se održava najveća pivska fešta na svetu, koji prema procenama svake godine poseti oko šest miliona ljudi iz celog sveta.

Manifestacija se održava u samom centru Minhena, u krugu gde su postavljene ogromne pivarske tende, tj šatre, koje su u stvari montažni objekti koji mogu da prime i do 8.000 ljudi, podignute u tu svrhu, pivnice, kao i otvoreni prostor sa stolovima i klupama za goste. Pored izobilja bavarske hrane i pića koje je gostima dostupno na svakom koraku, vašarskoga sadržaja:ringišpili, streljane, igre na sreću…

Svaka štand ima svoje radno vreme, ali je važno naglasiti da je Oktobarfest mirno i ne previše bučno dešavanje koje teži da prihvati i privoli i starije ljude i porodice. Od 18 časova pušta se lagana tradicionalna muzika, a retki su oni koji rade posle 23 časa. U jedan sat iza ponoći, definitivno svi završavaju sa radom.

Tradicija nalaže da u subotu, dan kada obavezno počinje manifestacija, tačno u podne u gradonačelnik otvara prvu bačvu piva uz povik „Otvoreno je“.

Svake godine prisutni znatiželjno čekaju da vide koliko puta gradonačelnik treba da udari čekićem dok prvo pivo poteče, a postoje čak i opklade. Najbolji rezultat s po dva udarca je imao gradonačelnik Ude (2005., 2008. i 2009.), ali najveći broj udaraca bio je potreban granonačeliku Wimmeru 1950. godine, čak 19 udaraca.

Prvi Oktoberfest održan je 1810. godine u čast kralja princa Ludviga koji se tada venčao s princezom Theresom von Sashen-Hildburghausen. Tradicija je prekinuta od 1854. do 1873 zbog velike epidemije kolere,a nije se održavala niti tokom dva svetska rata.

Za Oktoberfest pivare proizvode posebno “Wiesn” pivo s većim procentom alkohola od 6 do 7 odsto.

Manifestacija koja zvanično okuplja najveći broj ljubitelja piva traje šesnaest dana, počinje svake od pretposlednje nedelje septembra pa sve do prve nedelje oktobra meseca, osim ukoliko prva subota pada na 3.oktobar, nacionalni praznik Nemačkog ujedinjenja, u kom slučaju se festival produžava za još dan ili dva.

Specijalitet Oktoberfesta su i pečena peciva, odnosno pereci, pečeno, pile i naravno kobasice koje morate probati.

U proseku tokom Oktoberfesta popije se čak sedam miliona litara piva, 35.000 litara vina, 20.000 boca šampanjca, 200.000 šoljica kafe i čaja i 700.000 flaša vode i limunade. Pojede se oko 200.000 pari kobasica, 500.000 pilića, 50.000 kg ribe i oko 90 pečenih volova.

Još jedna od posebnosti festivala je i stil oblačenja. Muškarci nose kožne pantalone sa karo košuljama i karakterističnim šeširima , dok je ženski deo odenut u tzv. Dirndl, haljine sa obaveznim dekolteom.

20121222

Deset razloga zbog kojih treba da pijete pivo

Umerenost je ključna kada je alkohol u pitanju, a što se tiče piva najbolji rezultati se postižu jednom “zidarskom” flašom od pola litra dnevno.

JAČE KOSTI

Pivo sadrži visoke nivoe silicijuma, koji je dobar za zdravlje kostiju.

JAČE SRCE

Pola litra piva dnevno smanjuje rizike od srčanih oboljenja za 30 procenata, jer podiže nivo “dobrog” holesterola koji sprečava da se arterije začepe.

ZDRAVIJI BUBREZI

Naučnici iz Finske izdvojili su pivo od ostalih alkoholnih pića, jer su otkrili da u značajnoj meri smanjuje rizik od pojave kamena u bubrezima.

JAČA ZDRAVLJE MOZGA

U studiji iz 2005. sprovedenoj na 11.000 starijih žena pokazalo se da su žene koje umereno piju na testovima mentalnih sposobnosti postizale rezultate kao da su 18 meseci mlađe.

SMANJUJE RIZIK OD RAKA

Portugalska studija je pokazala da mariniranje šnicle u pivu za 70 posto smanjuje karcenogene supstance, koji se stvaraju kada se meso prži u tiganju.

PODIŽE NIVO VITAMINA

Pivopije imaju za 30 posto veće nivoe vitamina B6 u krvi nego oni koji ga ne piju i duplo više od onih koji piju vino. Pivo sadrži i vitamin B12 i folnu kiselinu.

ŠTITI OD INFARKTA

Istraživači sa Harvarda otkrili su da umerene količine alkohola, uključujući i pivo, pomažu da se sprieči stvaranje krvnih ugrušaka koji blokiraju krv koja teče do srca, vrata i mozga i koji izazivaju najčešći tip infarkta.

SMANJUJE RIZIK OD DIJABETESA

Studija iz 2011. sprovedena na 38 hiljada sredovječnih muškaraca pokazala je da kad oni koji povremeno piju jedno do dva pića dnevno, rizik da će im se razviti dijabetes tipa dva smanjuje se za 25 procenata.

SMANJUJE KRVNI PRITISAK

Jedna studija u kojoj je učestvovalo 70 hiljada žena između 25 i 40 godina pokazala je da je pivo još bolje od vina u snižavanju krvnog pritiska.

PRODUŽAVA ŽIVOT

Još 2005. je otkriveno da oni koji umereno piju žive duže, jer se takvom konzumacijom alkohola smanjuje srčana oboljenja, infarkt i dijabetes.

01

Zašto je pivo zdravo?

Treba znati da se u pivu se zapravo nalazi niz prirodnih antioksidanata i vitamina koji mogu sprečiti bolesti srca, pa čak i da obnove mišić. Ono takođe ima jedno od najviših energetskih sadržaja od bilo koje druge namirnice. Naravno to znači da morate postaviti neke granice – od jednog piva će vam biti super, ali od 6 ćete postati gojazni.

Ako vas brine dehidratacija, imajte na umu da pivo čini 93% vode, a prema jednom španskom istraživanju, kada se znojite ili kada ste na suncu, ono vam može pružiti bolju hidrataciju nego sama voda.

Sa svim ovim na umu, za koje pivo se odlučiti?

Vi biste verovatno radije posegli za stranim, ali ako je reč o zdravlju – domaće pivo je bolji izbor – ona su zdravija od onih konzerviranih u masovnoj proizvodnji jer imaju više hmelja.

Hmelj sadrži polifenole koji pomažu kod smanjenja holesterola, ubija viruse i pomaže u borbi protiv raka.

Samo zapamtite zlatno pravilo: u svemu treba imati meru.

353614608

© 2015 Valjevska Pivara, Izrada Agencija Cyber Team